Od bekstva iz dosadne svakodnevice, preko voajerizma i neuroloških reakcija sličnih zavisnosti, do lažnog osećaja bliskosti sa zvezdama, nauka otkriva zašto smo postali opsednuti tuđim životima.

ANELI SE SAŽALILA NA LUKU! Spremna da mu da drugu šansu?! – Trudna Anita NAPUSTILA emisiju! KARAMBOL U “ELITI 9” (VIDEO)

Iako ga mnogi nazivaju “treš” televizijom, rijaliti zadovoljava dve suprotstavljene ljudske potrebe: želju za sigurnošću i potrebu za avanturom. Kognitivni naučnik Džon Frensis Lider objašnjava da nam rijaliti omogućava da doživimo rizik i dramu iz udobnosti svog doma, bez ikakvih stvarnih posledica. Naša svakodnevica jednostavno deluje dosadno u poređenju sa pažljivo montiranom i dramatizovanom verzijom života koju gledamo na ekranu.

Naš mozak je ključni saučesnik u ovoj opsesiji. Neurološki, emocionalni centri u mozgu ne prave razliku između onoga što gledamo i onoga što istinski doživljavamo. Gledanje napetih scena oslobađa dopamin, stvarajući osećaj zadovoljstva sličan onom sa društvenih mreža. Ovaj mehanizam može stvoriti pravu zavisnost.

UNEO SE U KAMERU! Asmin poslao JEZIVU poruku ocu Mustafi! – OVO JE KAP KOJA JE PRELILA ČAŠU! (VIDEO)

Voajerizam, želja za posmatranjem tuđih života, takođe je snažan pokretač. Gledamo druge kako se svađaju i blamiraju, što nam omogućava da se osećamo superiorno. Sociološkinja Danijel Lindeman vidi rijaliti kao “iskrivljeno ogledalo društva”, koje uveličava najgore osobine društva i dozvoljava nam da se naslađujemo tuđom nesrećom, fenomen poznat kao schadenfreude.

Osećaj da poznajemo učesnike stvara iluziju bliskosti poznatu kao parasocijalne veze. Kroz ekrane i društvene mreže saznajemo intimne detalje o njihovim životima. Počinjemo da navijamo za njih i branimo njihove postupke kao da su nam bliski, stvarajući jednostranu emocionalnu vezu koja nas drži prikovanim za program.

BONUS VIDEO:

Prethodna vest

Sledeća vest