U poslednjih nekoliko godina, svedoci smo sve češće pojave da se na stranicama udžbenika za osnovne i srednje škole, pa čak i na prijemnim ispitima za fakultete, pojavljuju primeri povezani sa domaćim javnim ličnostima. 

Ovi primeri često imaju primarni cilj da đacima približe kompleksno gradivo kroz njima poznate motive, ali po pravilu izazivaju podeljene reakcije javnosti – naročito kada se kao modeli uzimaju predstavnici folk muzike. 

Dok jedni u ovome vide inovativan pedagoški pristup, drugi smatraju da je reč o jeftinoj estradizaciji obrazovanja.

Vokativ uz “Lepi grome moj” i “Smrt Majke Jugovića”

Jedan od najpoznatijih slučajeva koji je podigao veliku prašinu dogodio se 2018. godine, kada je na društvenim mrežama osvanula fotografija zadatka iz radne sveske za peti razred osnovne škole.

U udžbeniku autora Vlade Đukanovića, izdavačke kuće BIGZ, našli su se stihovi pesme “Lepi grome moj” popularne folk pevačice Svetlane Cece Ražnatović. Zadatak učenika bio je da podvuku imenice u vokativu. Da kontrast (a za mnoge i apsurd) bude veći, u istom zadatku, tik uz Cecine stihove, našli su se i stihovi epske narodne pesme “Smrt Majke Jugovića”.

Zagovornici ove metode veruju da korišćenje savremenih tekstova može pomoći učenicima da bolje razumeju i povežu se sa materijalom, spajajući staro i novo u efektan obrazovni proces. 

Povodom ove kontroverze, tada se oglasila Olivera Đikanović iz izdavačke kuće BIGZ, objašnjavajući motive autora:

“Nigde nije navedeno ime, niti izbor odakle su ti tekstovi uzeti, a svi koji su prepoznali stihove pesme koju peva Svetlana Ražnatović su ih verovatno čuli. Autor ih je naveo samo kao primer za vokativ. On nije želeo da uzima samo primere iz književnih tekstova već i iz popularne kulture koja je deci tog uzrasta bliska. Ceca, Bajaga, Riblja čorba, sve to spada u isti korpus popularne kulture i to je njima prepoznatljivo. A da li se to nama sviđa ili ne, to je drugo pitanje.”  

Sociološki fenomen pod šatrom: Vendi kao primer masovne kulture

Dok su se Cecini stihovi analizirali u osnovnoj školi, fotografija jedne druge folkerke završila je 2014. godine u udžbeniku za srednjoškolce. Reč je o Vesni Vukelić Vendi.

Fotografija na kojoj polugola pevačica drži mikrofon, dok joj novac viri ispod bretele haljine, našla se u udžbeniku iz sociologije za četvrti razred gimnazije i treći razred srednjih stručnih škola, autora Vladimira Vuletića. Ova lascivna slika iskorišćena je u lekciji o vrstama kulture, sa pratećim zadatkom za učenike: “Analizirajte u čemu se ogledaju razlike između popularne i masovne kulture”.

Iako su ogorčeni roditelji smatrali da takvim prizorima nikako nije mesto u školskim klupama, sama Vesna Vukelić Vendi je ovaj potez profesora doživela kao veliku ličnu pobedu:

“To je veliki kompliment jer biti u moru drugih, a pritom nemati vetar u leđa i izboriti se da ličnost nadvlada i bude ta koja daje prepoznatljivost i jedinstvo – to je moj uspeh. Nekada uložiti sva sredstava u nekoga nisu dovoljna da bi se neko katapultirao. Možemo da imalo posla sa ljudima koji su na finansijskim protezama, ali oni izvetre kada nestane to upumpavanje. Zato je važno da kada neko ima svoju ličnost gradi svoju ličnost iznutra, a ne spolja. Ja sam ono što je u meni i na meni i to me raduje i to jeste tako, moja ličnost pokazuje moju težinu. U ovom slučaju profesori su me obeležili kao fenomen i naveli za primer masovne kulture.”  

Od akademskih visina do testova opšte informisanosti: Karleuša na FPN-u i Filozofskom

Svega godinu i po dana nakon “slučaja Vendi”, estrada je zakucala i na vrata visokog obrazovanja. Studenti Fakulteta političkih nauka u Beogradu dobili su literaturu u kojoj se pominje Jelena Karleuša.

U udžbeniku iz “Uvoda u političke nauke” (knjiga “Elementi vladavine”, autora Nenada Kecmanovića), u okviru lekcije o javnim istupima poznatih ličnosti u medijima, Karleuša se našla rame uz rame sa svetskim zvezdama poput Madone i Bona Voksa, ali i domaće književnice Isidore Bjelice.

Pevačica nije krila oduševljenje ovim akademskim priznanjem, te je u svom prepoznatljivom maniru prokomentarisala situaciju na društvenoj mreži Tviter:

“Ono kad uđeš u udžbenike, a nisi morao da umreš.”

Međutim, ovo nije bio prvi put da se Karleuša našla u obrazovnom sistemu Srbije. Prethodno se pojavila i na prijemnom ispitu, kao jedno od pitanja na testu opšte informisanosti za upis na Filozofski fakultet u Nišu. Pitanje je glasilo: “Novi hit Jelene Karleuše u naslovu pominje biblijske gradove”, a među ponuđenim odgovorima (Nazaret i Vitlejem, Jerusalim i Jerihon), tačan odgovor je bio – Sodoma i Gomora.

Tradicija uz sistemsku podršku: Snežana Đurišić u udžbeniku za muzičko

Za razliku od prethodnih primera koji su uglavnom služili za ilustraciju masovne kulture, kiča ili gramatičkih modela, primer muzičke legende Snežane Đurišić u obrazovni sistem ušao je kao primer negovanja tradicije. Ona se našla u udžbeniku za Muzičku kulturu za 8. razred osnovne škole.

Ovo pojavljivanje pevačica je doživela kao krunu svoje dugogodišnje karijere i zvaničnu verifikaciju njenog rada od strane prosvetnih institucija:

“Malo je reći da sam počastvovana, zaista. Od svih priznanja i nagrada u svojoj karijeri, ovo mi je jedno od najdražih, jer se tiče mladih, koji su na pragu odraslog života, da postanu obrazovani ljudi i to je naša budućnost. Posebno mi je drago što održavamo našu tradiciju i prenosimo vrednosti na nove generacije, sada uz sistemsku saglasnost i podršku. Takođe bih se ovim putem zahvalila i autorkama udžbenika Muzičke kulture za 8. razred na izrazito lepom i preciznom tekstu, uz nadu da će mladima približiti svu lepotu naše narodne muzike, koja je beskrajna i vanvremenska.”

Bilo da je reč o Cecinom vokativu, Vendinoj sociološkoj studiji slučaja, Karleušinoj političkoj analizi ili tradiciji Snežane Đurišić, jedno je sigurno – granica između popularne kulture i formalnog obrazovanja postala je porozna. 

Dok prosvetna struka i autori udžbenika očigledno pokušavaju da ulove korak sa vremenom i svetom u kom današnja deca žive, javnost ostaje duboko podeljena oko pitanja gde prestaje edukacija, a gde počinje estradizacija školstva.