Milena Kačavenda je otvoreno govorila o odrastanju u Zemunu devedesetih godina i iskustvima koja su joj, kako je istakla, zauvek promenila život. Ispričala je da je zbog odbijanja jednog od najpoznatijih ljudi iz tadašnjeg zemunskog miljea prošla kroz pretnje, zastrašivanje i brutalno prebijanje koje je jedva preživela.

Zemun devedesetih ostavio dubok trag

Govoreći o periodu odrastanja, Milena je opisala atmosferu u Zemunu i priznala da je upravo tada počela da oseća netrpeljivost prema kraju u kojem je odrasla.

– Vladu Budalu sam jako volela. Žao mi jer ga verovatrno više neću videti. Sa braćom Simović sam se zamerila jako jer kada sam upoznala svog dečka sa Voždovca, u Zemunu sam odmah označena kao kontra banda, kao izdajnik. To je bilo: “Kako jedna mlada zgodna Zemunka može da bude sa nekim van granica Zemuna?” i to je bio ozbiljan problem. Zemun je bio ozbiljan geto, moja deca ni dan nisu provela tamo, išli su na Novi Beograd u škole… Moja deca ne poznaju nikoga iz Zemuna, ne poznaju nikoga iz ulice. Ja sam se nakon razvoda vratila u porodičnu kuću, pa ni ja tu ne provodim mnogo vremena jer je to postalo leglo narkotika, ne postoji dan da interventna ne preseče nekoga – govorila je Milena za Balkan Info.

“Presretali su me i pokušavali da me zastraše”

Kačavenda je zatim objasnila zbog čega je odlučila da zauvek napusti Zemun i otkrila kako su izgledali prvi susreti sa čovekom koji joj je, kako je rekla, zagorčao život.

– Razlog što sam otišla iz Zemuna bio je gospodin Cuner koji je ubijen. Kad je on ubijen ja sam pravila žurku najveću u Zemunu. On je razlog zbog kojeg sam omrzla Zemun. Dok sam išla u Pravnu školu, bio je čuveni bilijar tu na stanici gde sam svaki dan čekala autobus… Bila sam atraktivna uvek, ali sportski tip, ništa nešto previše sređena. Nekoliko puta su me presretali, Cuner je bio glavni baja tada. Tada je bio oženjen, ali je oduvek pikirao određene devojke samo za sebe. Pitali su me nekoliko puta da popijemo piće, ali svaki put sam rekla da moram u školu ili na trening – rekla je, pa dodala:

– Što sam više odbijala, postajala sam interesantnija. Bila sam odmerena i pristojna, rekla sam “ne”, ali kulturno. Nakon nekog vremena su me zastrašivali, čekali posle škole, znali su u koje vreme prolazim. Kola sporo prolaze pored mene, sve su to bili njegovi potrčci.

“Znala sam da ću biti prebijena”

– Jednog dana njegov potrčko mi je prišao i pitao me: “Da li si svesna da nećeš moći da izbegneš to da popiješ piće sa Cunerom?”, na šta sam ja odgovorila: “Matori dripac može da zaboravi”. Odmah sutradan kad sam se vraćala iz škole, na putu do kuće samo sam u jednom trenutku iza leđa čula: “Milena”. Odmah sam znala da je on, uplašila sam se ali nisam imala gde da bežim, uzdala sam se u to da je dan i da će možda neko na ulici reagovati, ali nije jer su ga se mnogi plašili. On je rekao: “Da li ti k*rvetino mala misliš stvarno da možeš da me zoveš matori dripac”. Držao je kalašnjikov, ništa nisam rekla. Nisam bila mnogo ni iznenađena jer sam znala šta se devojkama po Zemunu dešavalo, znala sam da ću biti prebijena ali ne i na koji način.

Dobila je teške batine

Milena je opisala i trenutak kada je, brutalno pretučena.

– Udarena sam nekoliko puta heklerom u glavu, sećam se samo onog prvog direktno u čelo. Neki ljudi su me skupljali tu, otrčala sam kući da se sakrijem da me ne vide roditelji jer sam ja jedinica. Znala sam da ako tata sazna, pobiće ih sve… Od stresa sam nabrzaka pojela samo parče hleba i čašu jogurta, legla da spavam, a mama kasnije nije mogla da me probudi – tvrdila je Milana, pa je istakla:

– Sećam se da sam po sebi imala ostatke jogurta, valjda sam povratila, da mi je glava bila u otocima i hematomima. Kasnije sam satima saslušavana u zemunskoj policiji, ali živa nisam htela da kažem ko mi je to uradio, najviše zbog oca. Od tog dana nikada se više nisam kretala po Zemunu… Višestruki potres mozga, hematomi na glavi, svašta sam preživela. Kasnije su me nazivali i prostitukom, iako sam kao manekenka išla u Grčku…

Kako je upoznala supruga?

Govoreći o privatnom životu, Kačavenda je ispričala da je, uprkos tome što je izbegavala ljude iz kriminalnog miljea, upravo splet okolnosti doveo do toga da upozna čoveka sa kojim je kasnije zasnovala porodicu.

– Kasnije sam opet bila problem, jer kako ja to budem sa nekim ko je van Zemuna a tamo toliko momaka ima? Igra sudbine je da je upoznam dečka i da živim sa njim. Moj tadašnji dečko a kasnije muž, 27 godina smo proveli zajedno i bilo je predivno do pre nekoliko godina. Ne bih nikada ni izbrisala taj period, jer imam decu sa njim. Unazad godinama nije bilo to – to. Kada sam ga upoznala, majka mu je zubarka, otac inžinjer, a on završio na ulici sa 15 godina. Da je imao podršku iz kuće bio bi vrhunski sportista… U to vreme sam bežala od kriminalaca, mi smo se prvo družili. Jedno veče kad sam izašla sa njim, pitali su me šta ja tražim sa njim i znam li ko je? Međutim, na jedno uho ušlo na drugo izašlo… – pričala je Milena, pa zaključila:

– Tek kasnije sam shvatila. Ja sam se kasnije spakovala i otišla na Maltu i on se pojavio. Gde god da sam otišla on se ujutru pojavi. Dugo mi je trebalo da skontam ko me namešta i govori gde sam, na kraju sam shvatila da je to moj otac. Njemu je on bio uvek simpatičan, što je uporan, što me čuva i vremenom ga je zavoleo. Ja sam se zaljubila i eto. Mnogo puta su govorili da sam ja ovako drčna, svoja zbog njega i zbog toga ko mi je muž, a zapravo sam takva prirodno…