Da li je sada konačno sve ispričala?
Sofija Janićijević razgovarala je sa robotom Tošom o svom sedamdesetogodišnjem vereniku Danetu.
– Šta je kupio – pitao je Toša.
– Ništa specijalno, nije od zlata, ono što nisam htela da nosim, ja sam rekla ne želim – rekla je Sofija.
– I stavila u sef – rekao je Toša.
– Kažu da sam ja ovde programirana, da nemam srca, vidiš imamo dosta sličnosti ja i ti. Ja sam napravila eksperiment, čovek koji te ne poznaje dobro, koliko može… – rekla je Sofija.
Foto: TV Pink Printscreen
– Koliko može da da – viknuo je Janjuš.
– Mi smo vreme provodili u restoranu, ja na telefonu, on tu sedi, to je to – rekla je Sofija.
– A je l’ vas gleda narod kad se držite za ruke i kad se ljubite – pitao je Janjuš.
– Nismo se držali za ruke, samo kad sam ga ja zadržala. Ja bih nešto novo, ovo je staro i dosadno… Nije mi bilo jasno da su te prepiske ovde tema, a ne ovi ljudi koji znaš šta su sve radili preko leta – rekla je Sofija.
– Je l’ zna da kuca poruke – pitala je Boginja.
– Samo i kuca poruke. Dolazio je da donose poklone i ode na kliniku. Nikola nas je vozio do Makedonije. Bili smo samo u jednoj piceriji kod njegovog prijatelja, i kod njegovog prijatelja da se slika sa mnom. Stali smo usput u Mek – rekla je Sofija.
– Meni je trebao okrugli krevet, on je poručio iz Bugarske, to je stiglo na pijacu, i posteljina isto iz Bugarske. Smatrala sam ga fanom koji gleda 10 godina ovaj projekat, koji je najsrećniji kad mu napišem dušo i jedna budala. Slagao je mnogo toga, da me je verio – rekla je Sofija.
Foto: TV Pink Printscreen
Autor: R.L.
