U svetu gde društvene mreže svakodnevno vrve od pažljivo osmišljenih objava, retki su trenuci kada jedna fotografija uspe da probudi pravo ushićenje, toplinu i onu zaboravljenu prazničnu čaroliju detinjstva. 

I baš to je uspela da uradi Miljana Kulić – rijaliti zvezda sa velikim srcem i još većim talentom za estetiku, kako se čini. Fotografiju iz doma podelila je i njena majka, Marija. 

Na prvi pogled – obična trpeza. Na drugi – uskrsno čudo u malom formatu, oaza boja, simbolike i emocije, pažljivo ispričana kroz detalje koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.

U fokusu njene trpeze dominiraju bogato izvezeni crveni podmetači, simbol ljubavi, strasti i porodične topline. Oni su savršena podloga za sve ono što čini duh Uskrsa – šarene korpice sa jajima, umetnički aranžirane dekoracije, veseli zeka koji kao da svakog časa želi da iskoči iz bajke i kaže: „Srećan Uskrs!“.

Tu je i mistična kupola – staklena, sa postoljem od kristalno čistog stakla, a ispod nje, sakrivena kao poruka sudbine, stoji crvena baršunasta kutija. Nije otkriveno šta se u njoj nalazi, ali simbolika je jasna: neka čuda treba da ostanu tajna, jer u njima leži najveća radost.

Ne možemo ne primetiti ni biljke koje pričaju svoju priču – od simboličnog bambusa, koji donosi sreću i dugovečnost, preko elegantnih orhideja koje odišu luksuzom, do minijaturnih sadnica koje deluju kao mali praznični pokloni prirode.

Na stolu se smenjuju teksture – pliš, keramika, staklo, drvo, veštačka trava i svilene trake. Sve odiše ženskom rukom, majčinskom brigom i radošću jedne žene koja zna šta znači okupljanje, porodica i svetlost praznika.

U centru dešavanja, naravno, jaja – ne kao puki običaj, već kao umetnička dela. Ofarbana sa ljubavlju, raspoređena po principima boja i kontrasta, ona ne predstavljaju samo novi život, već i snagu tradicije koju Miljana, uprkos svemu što život nosi, ponosno čuva.

Miljana Kulić, poznata po svom nesvakidašnjem temperamentu i velikom srcu, još jednom je pokazala da zna kako se neguje duh doma i praznika. I dok mnogi Uskrs vide kroz filtere, Miljana ga vidi očima deteta – iskreno, toplo, bez suvišnog sjaja, a opet blistavo.

I dok dekoracije oduzimaju dah odraslima, jedna sitna senka radoznalo se provlači između stolica – mali Željko, Miljanin sin, verovatno s iskricama u očima i osmehom koji nema cenu, doživljava ovaj Uskrs onako kako samo dete može – kao pravu avanturu ispunjenu bojama, igrom i tajnama. Za njega su to dani kada zeka možda stvarno dolazi, kada se svako jaje čini kao čarobna kapsula iz bajke, i kada je dom, okupan prazničnom toplinom, mesto gde čudo svakog časa može da se dogodi. Miljana, kako i priliči majci, brižno neguje taj osećaj – jer zna da su baš takvi trenuci oni koji se zauvek pamte.