Dok mnogi u prazničnom duhu uživaju u tradicionalnim običajima, voditelj Milan Milošević ovog Vaskrsa prolazi kroz izuzetno težak period, suočavajući se s ozbiljnim zdravstvenim stanjem svoje majke, koja je već mesecima hospitalizovana. Za naš portal otvoreno je govorio o tome kako izgleda njegov ovogodišnji Vaskrs, priznajući da nema ni planove, ni želje da ga proslavlja na uobičajen način, jer mu misli i emocije ne dozvoljavaju da se prepusti radosti praznika.

Milan je iskreno podelio da su ga upravo ovi izazovni trenuci naterali da sagleda život iz drugačijeg ugla i donese važnu odluku – da više ne prašta one koji su ga povredili, jer, kako kaže, život je previše kratak da bi se trošio na ljude koji ne zaslužuju ni njegovo vreme ni emocije.

– Ništa nije kao do sada što je bilo! Pripremio sam sve za Vaskrs, ali nedostaje mi moja majka da se zajedno radujemo praznicima i da vidim taj njen osmeh pun zadovoljstva… Ne, ništa nije kao pre. Svega je puno, a srce je prazno i moje misli su u bolničkoj sobi u kojoj moja majka već 90 dana muči muku. Rano jutro ću provesti sam sa sobom i ispoštovati običaje, a odmah nakon toga pridružiću se majci u bolnici. U popodnevnim časovima planiram da posetim prijateljice koje su za Vaskrs stigle iz inostranstva – rekao je Milan za Pink.rs.

Kada su u pitanju planovi za dalju budućnost i karijeru, Milošević je isključiv – planova nema.

– Nemam planove niti bilo kakve želje osim jedne, a to je da se moja majka oporavi i da uživamo i dalje u blagodetima života. Svaki trenutak se molim za to i iskreno, to mi je jedina preokupacija. Nema emotivnih, nema poslovnih planova.

Prošle godine Milan Milošević oduševio je sve raskošnom i pažljivo osmišljenom uskršnjom dekoracijom, unoseći praznični duh u svoj dom i na društvene mreže. Međutim, ove godine situacija je potpuno drugačija – zbog teške porodične situacije i majke koja je već tri meseca u bolnici, voditelj je odlučio da Vaskrs provede bez slavlja, u tišini i skromnosti.

Iako mu srce nije ispunjeno prazničnom radošću, Milan je, iz poštovanja prema tradiciji i veri, simbolično ofarbao nekoliko jaja, naglašavajući da ovaj Vaskrs za njega nije vreme za ukrase i veselje, već za molitvu, nadu i snagu u teškim danima koje njegova porodica prolazi.

– Godinama sam važio za nekoga ko je bio nenadmašan u tucanju, ali ove godine ni to mi nije na pameti. Ofarbao sam jaja na Veliki petak i odmah sam odvojio crveno za čuvarkuću, ali ove godine čisto sumnjam da ću se tucati… Daj Bože da sledeći Vaskrs pričam malo pozitivnije o ovim temama, jer stvarno tek za praznike ubija ova agonija i nostalgija. Ništa nije kao pre… nadam se da me neko razume, a i ne mora. Bitno je da ja sam sebe razumem.

Divne uspomene na detinjstvo i vreme provedeno sa majkom Rajkom ove godine, nažalost, ne može da evocira.

– Svaki Vaskrs i svi običaji vezani za ovaj najlepši praznik, provedeni uz majku, mi vraćaju lepe i najlepše uspomene, pa čak i onda kada nismo imali novca da kupimo boje i nalepnice. Već smo imali najlepša jaja farbana u lukovini. Sve je to, sada gledano iz ove perspektive, bilo neizmerno najskuplje. Nedostaje mi sve to. Ove godine neću ni otvoriti vrata svog doma jer mi je sve to preteško, sve je prazno. Poštujem sve i sve je onako kako sam naučen od malih nogu, naravno, ali nema tu ni truna radosti tokom priprema jer ubija ova agonija… Pretužan mi je ovaj praznik kad je neko moj u bolničkoj postelji i vodi najveću borbu za život.