Pevačica Zorica Marković je zbog zdravstvenih problema izašla iz “Zadruge 9 Elite” pa i završila u bolnici, a sada je otkrila nove detalje svog zdravstvenog stanja.

 Kako je ispričala, situacija u kojoj se našla nimalo nije bila naivna.

 – Mene je virus tamo zakačio, u “Eliti” i, verovatno napada organe koji su problematični i hronični. Mene je napalo tamo gde ne treba, pa su mi stavili stent. To je bilo neizbežno, jer imala sam aritmiju, preko 50.000 preskoka – počela je Zorica, koja se sada prema sopstvenom priznanju značajno bolje oseća.

Zorica je za “Skandal” dodala: 

– Mnogo je bolje. Lakša sam, šetam. Sve se zapušilo, pa je sve odatle krenulo kako ne treba. Ne pušim, pridržavam se strogo onoga što su oni rekli. Doktori, naravno, rade kontrole, sad za mesec dana idem ponovo. Terapija je dobra, primam je. Mislim, kod njih nema greške. Tako da, daće Bog sve dalje, svakog dana sve bolje i bolje. 

Ona je otkrila da li je posumnjala da će ostati u bolnici pošto joj se slošilo.

 – Ne, to ni najmanje. Sve je krenulo od virusa. Antibiotici su me drugi put baš oborili s nogu. Ljudi su bili korektni, svima su davali vitamine, antibiotike i sve što treba; ja sam preterala s antibioticima, uništila sam i želudac. Dolazili su i lekari. Onda je krenula aritmija, počelo je da me obara. Merili su mi puls, bio je 34. To je već alarm. Onda su krenula ispitivanja i na kraju koronarografija. Sat i po je to trajalo. Profesor je hteo da mi namesti stent kako treba, majstorski ga je postavio, kao Ajfelovu kulu. Ali dobro, 20 godina je prošlo od operacije, mora remont. 

Pevačica je dobro podnela bolove. 

 – Jeste invazivno, ali nije strašno. Ne može da ne boli, ali izdrživo je. Nisam se uplašila, jer sam znala ko me operiše. Čovek je 31 godinu u tom poslu i najbolji je. Cela ekipa na Institutu Dedinje je neverovatna. Kako trče oko pacijenata, to ne postoji nigde. Hvala im svima. 

Nije sigurna kakav će joj biti naredni poslovni korak. 

– Mislim da je vreme da povučem ručnu. Ne mora tri puta da me klepi po ušima, da bih se opametila. To su opomene. Stent može da traje kratko, može deset godina, zavisi. Mene je doktor sredio pre 20 godina, malo li je. Nemam plan. Mislim da ću da se posvetim sebi. Radila sam od malih nogu. Nisam halapljiva. Hvala Bogu, imamo za pristojan život, sinovi rade, svako ima svoju priču; ja sad mogu malo da uživam. Ne mogu da ležim i ne radim ništa, to bi me ubilo, ali nešto lagano, neku obavezu da imam. Kafana sigurno više ne. To je najteže što sam mogla da izaberem, ali me je ispunjavalo. Možda bi bilo drugačije da sam nešto drugo radila. Nešto sitno, da imam obavezu. 

Dodala je: 

– Preslušavala sam stare pesme i shvatila koliko dobrih stvari imam. Na svakom albumu imam po devet i sve su dobre, a neke su ostale nepravedno zapostavljene. Možda ću presnimiti po jednu pesmu sa svakog albuma, one koje su nepravedno zapostavljene. Teško je danas naći pesmu kakvu ja hoću, ja sam narodnjak i ne bih eksperimentisala.