Bora Santana ostao je zatečen i vidno šokiran kada je saznao da su prijateljice Milice Veličković, navodno, izveli Borislava Terzića Terzu iz crkve tokom krštenja njihove ćerke Barbare. 

Prema njegovim rečima, nije mogao da veruje da je obred, koji je trebalo da bude proslava svetog trenutka i porodične sreće, pretvoren u scenu prepisku i izbacivanje odraslog muškarca pred očima prisutnih. Situacija ga je duboko uznemirila, jer je očekivao da će dan proteći u miru, bez tenzija, a sada se našao u poziciji da posmatra kako privatni porodični trenutak biva narušen sukobom i dramom pred očima gostiju.

– Što haos nisi napravio, ko će tebe da izbaci iz crkve, što im ja je*en mamu svim, ku*vetine će njega da izbaciju iz crkve. Iz crkve nikoga nisu izbacili, nikoga, ni lopova iz crkve nisu izbacili – rekao je Bora.

– Pa šta da radim – upitao je Terza.

– Je l ti rekla nešto njena majka, ko je krstio malu? – upitao je Bora.

– Ništa, krstio je njen drug, mnogo dobar momak, drago mi je baš – rekao je Terza. 

Krštenje deteta u pravoslavlju predstavlja jedan od najvažnijih i najsvetijih trenutaka u životu porodice. Tom prilikom, mališan se, uranjanjem u svetu vodu, simbolično oslobađa greha i prima novi duhovni život u Hristu. Obred ne podrazumeva samo prisustvo roditelja, već i kuma/kume, koji preuzimaju obavezu da dete vaspitavaju u veri i da mu budu duhovni vodiči kroz život. Izbor crkvenog imena dodatno povezuje dete sa svetiteljem čije će ime nositi, a prisustvo sveštenika i crkvene zajednice potvrđuje ulazak deteta u hrišćansku porodicu i širu pravoslavnu zajednicu, čineći ovaj čin i duhovno i simbolično neizmerno važnim.