Voditelj Milan Milošević otvorio je dušu i progovorio o teškom detinjstvu koje je, kako kaže, ostavilo duboke posledice na njegov život. 

Iako je javnosti poznato da je odrastao u teškim porodičnim okolnostima, malo ko je znao da je godinama trpeo i vršnjačko nasilje. Gostujući u emisiji kod Slavice Đukić Dejanović, Milan je otkrio da je bio izuzetno posvećen školi i vannastavnim aktivnostima. 

– Bio sam predobar đak. Bio sam član pozorišta “Dobrica Milutinović”, bavio sam se glumom – rekao je Milan u emisiji kod Slavice Đukić Dejanović, pa dodao: 

– Sam sam učio ruski jezik, a učio sam i engleski i grčki. 

Kako je ispričao, nasilje je trpeo tokom osnovne škole, dok se situacija kasnije smirila. 

– Udarali su me pesnicama u stomak, gubio sam vazduh – ispričao je Milan, priznajući da je često osećao strah od odlaska u školu. 

– U srednjoj školi toga nije bilo, ali u osnovnoj jeste. Do škole mi je trebalo oko 45 minuta peške, isto toliko i nazad. Dešavalo se da, naročito zimi kada mrak rano pada, po sat vremena stojim u nekom tuđem haustoru kako bih se sakrio. Tada su kapije bile otključane i moglo je da se uđe gde god. Čekao sam da odu jer su me oni čekali – pet, šest njih – da me ismevaju, cepaju sveske… Fizički bol nije bio najgori, već poniženje i maltretiranje. 

Voditelj je kući često išao okolnim putevima, kroz druga naselja, kako bi izbegao nasilnike. 

– Nikada im ništa nisam uradio, niti sam ikada bio nasilan. Samo sam ih se plašio. Znam i danas sva njihova imena, ali ne želim da ih pominjem – rekao je. 

Istakao je da je više puta pokušavao da pronađe pomoć i u školi, obraćajući se pedagogu i direktoru, ali bez znanja oca. 

– Prijavljivao sam ih, ali sam molio da tata ne sazna, jer bi on napravio veliki problem. To nasilje jeste bilo dečje, ali je bilo izuzetno ozbiljno – ističe voditelj. 

Njegova porodica je godinama pokušavala da dobije pomoć i kroz institucije. 

– Išli smo u Centar za socijalni rad, ali nikada nismo dobili pravu podršku. Pre nekoliko meseci ponovo sam bio tamo zbog brata i doživeo sam jak stres. Morao sam da sednem u hodniku i zatražim čašu vode, bilo mi je izuzetno loše – prisetio se Milan. 

Dodaje da su njegova majka i on nekada svakodnevno dolazili u Centar, ostavljajući brata kod komšije, čekali satima, ali da ih niko ne bi primio. 

– Zvali smo i policiju, ali razumevanja nije bilo. Tada nije bilo zakona kakvi postoje danas. Institucije su loše funkcionisale. Smatram da je i moj život, donekle, promašaj tadašnjeg društva. Svi su gledali i ćutali, a pomoći nije bilo ni za mene ni za moju majku. 

Milan je istakao da je njegova majka imala samo četiri razreda osnovne škole i da zbog bolesnog deteta nikada nije mogla stalno da se zaposli. 

– Nikada nije radila u državnoj firmi, niti igde stalno. Radila je samo na njivama – zaključio je voditelj u emisiji kod Slavice Đukić Dejanović