Srpski glumac Radoje Čupić preminuo je 23. marta, a porodica, prijatelji i poštovaoci oprostili su se od njega danas, 25. marta, na Gradskom groblju u Novom Sadu, gde je upriličena kremacija.

Poslednjem ispraćaju prisustvovali su najbliži članovi porodice, kolege i prijatelji, a kako prenosi Telegraf.rs scena ispred kapele bila je ispunjena tugom i tišinom. Posebnu pažnju privukla je umrlica na kojoj nije bilo istaknutih imena ožalošćenih, što je dodatno potreslo prisutne.

– Sa velikom tugom i bolom obaveštavamo prijatelje i rodbinu da je naš dragi i voljeni Radoje Čupić rođen 1958. godine preminuo u 68. godini. Ispraćaj će se obaviti u sredu 25.03.2026. u 14:15 časova na Gradskom groblju u Novom Sadu – piše na umrlici na groblju u Novom Sadu. 

Ipak na umrlici u elektronskom formatu, stoji da je porodica ožalošćena. 

– Tužnim srcem obaveštavamo rodbinu i prijatelje da je naš Radoje Čupić 1958-2026 preminuo u 68. godini života. Ispraćaj je u sredu, 25.03.2026. godine u 14:15 časova na Gradskom groblju u Novom Sadu.

Njegova supruga, sin i ćerka stigli su zajedno, obučeni u crninu i vidno skrhani bolom. Sin i ćerka primali su saučešća ispred kapele, dok je udovica, sa crnom maramom, stajala nekoliko metara ispred njih, teško podnoseći gubitak, prenosi pomenut medij.

U emotivnom oproštaju koji je mnoge rasplakao, ćerka Sara Čupić se obratila ocu dirljivim pismom, u kojem je podelila lična sećanja i bol zbog njegovog odlaska.

– Upravo ti zveči alarm za lekove, dakle, sedam sati je uveče. Telefon ti inače zvoni i stižu obaveštenja, kao da ćeš moći svima njima da odgovoriš. Ležim i razmišljam da li si ti zaista bio toliko čudesan čovek ili samo ja to mislim jer si moj tata? – počela je Sara u svom obraćanju na Instagramu, pa je dodala:

– Ni ja na svoje poruke ne odgovaram, ali čitam šta ljudi pišu o tebi i oni kažu da si bio čudesan i dobar. Svi dodaju to dobar. Bio si dobar i naivan. Neki su to koristili, među njima sam bila i ja. Znala sam da ako tebe nešto pitam, da će to sigurno moći. Znala sam da ako mene nešto zanima da ćeš ti to sigurno znati. Naučio si me svašta i ono najbitnije, a to je da se bez humora tone. 

– Tog dana, par sati pre nego što ćeš otići, ja sam proverila da li si zaista tu i znam da jesi bio tu, jer sam uspela da te zasmejem. Posle sam razmišljala da li si se pravio samo zbog mene, ali to nije bitno, jer to znači da si makar razumeo.
Danas kada smo obavljali sve te silne administrativne obaveze, gledala sam kroz prozor auta, svet kako živi svoj život i pitala se: “Bože kakvi su, zar ne znaju šta se desilo?” Sada je sve mirno, ali ne onako kao kad gledamo film u tišini ili kad te nema jer si negde, radiš. Ovo je neki novi mir, samo tvoj. Mučio si se mnogo, hteo si još i nisi se dao, zato imam osećaj kao da te je neko uzeo. Ipak, kad god se pogledam u ogledalo vidim da si i dalje tu. Tvoja Šušumiga – poručila je Sara u otvorenom pismu.

Ove potresne reči duboko su dirnule sve prisutne, koji su u tišini ispratili umetnika na večni počinak. Njegov odlazak ostavio je veliku prazninu, ne samo u porodici, već i među kolegama i publikom koja ga je godinama cenila i volela.