Voditelj rijaliti programa „Elita“ Milan Milošević prvi put je javno i bez zadrške govorio o ozbiljnim zdravstvenim problemima koji su ga mučili još od detinjstva, ali i o dugogodišnjoj borbi sa simptomima za koje je verovao da su povezani sa srcem. 

Milošević je otkrio da su se prvi problemi javili još u osnovnoj školi, tokom časova fizičkog vaspitanja, kada je počeo da oseća jak premor i neobične tegobe u predelu grudnog koša. 

– Već u osnovnoj školi tokom časova fizičkog vaspitanja sam osećao premor i čudne pojave u predelu grudnog koša, ali dete kao dete, nisam tome tada toliko davao na značaju, već sam uglavnom nakon kraćeg odmora nastavljao da skačem i da se bavim fizičkim aktivnostima kao i ostala deca. Premor je nastajao najviše tokom trčanja, a prve aritmije su se pojavile nakon naglog saginjanja. To nisam odmah shvatio, već vremenom kada su se takve situacije ponavljale dosta puta – izjavio je voditelj. 

Kako navodi, svakodnevne radnje poput vezivanja pertli, saginjanja po predmet ili brzog konzumiranja hrane izazivale su aritmije koje su trajale i do 15 minuta, nakon čega je ostajao iscrpljen i bez snage, uz bolove koji su se širili ka ramenima, plećkama i vratu.

– Vezivanje pertle, naglo saginjanje po predmet koji je ispao, brzo konzumiranje hrane, sve je to, kada sada gledam iz ove perspektive, dovodilo do aritmija, koje su prolazile nakon petnaestak minuta. Posle toga sam se osećao uglavnom izmoreno i nemoćno, a bolovi su se širili u ramenom delu, plećkama i vratu. Već u petnaestoj godini, odnosno prvoj godini srednje škole sam potražio lekarsku pomoć. Lekar pedijatar mi je tada prepisao bez posebnih pregleda jedan lek za kontrolu aritmija. Inače, taj lek je simpatolitik koji je neselektivni beta blokator. Simpatolitici se koriste za tretiranje hipertenzije, anksioznosti i panike. On je bio prvi uspešno razvijeni beta blokator. Mala doza, po četvrtina ujutro i naveče. 

Prvu lekarsku pomoć potražio je već sa 15 godina, kada mu je pedijatar prepisao terapiju za kontrolu aritmija, bez detaljnijih ispitivanja. Iako je u početku doza bila mala, vremenom su tegobe postajale sve učestalije. 

– Uzimao sam ga sve više, jer su aritmije bivale sve učestalije. Kada popijem lek, nakon dvadesetak minuta sam se dobro osećao i to je tako trajalo i trajalo. I ja, a i ljudi u mojoj okolini su smatrali i trvdili da sam čak nasledio od oca srčano oboljenje, jer je on već u 48. godini preminuo nakon dva uzastopna infarkta, a pre toga je imao tešku operaciju srčanih zalizaka i ugrađen pejs mejker. Prihvatio sam da sam to genetski nasledio od njega i da me tek u nekim srednjim godinama očekuje pakao, pa sam se bojao da ću kao i on rano preminuti. Kako su godine odmicale, preživljavao sam sve veći pakao. Uglavnom sam sa sobom, razmišljajući o tome šta me čeka. 

– Nisam nikada ležao u bolnici zbog aritmija, ali sam nakon desetak godina shvatio da moram da potražim pomoć kardiologa, jer doza leka koji mi je tada prepisan je bila nedovoljna za sve češće i jače aritmije, a dozu sam, moram priznati, vremenom sam povećavao na po jednu ujutro i naveče. Kupovao sam taj lek i tako sam na svoju ruku zadržao terapiju koju mi je pedijatar odredio, što naravno, sa ovog stanovišta ne preporučujem nikome da radi. Odlazak kod kardiologa mi ništa posebno novo nije doneo u spoznaju dijagnoze, već samo saznanje da mi je srce u redu i da je sve super. Eto, samo tahikardija praćena aritmijama i novi lek sličan prethodnom koji je takođe bio blokator. 

Tek nakon brojnih detaljnih pregleda otkriven je pravi uzrok njegovih zdravstvenih problema. 

– Pre četiri godine imao sve češće visok krvni pritisak i sve češće aritmije koje više nisu bile naivne, već toliko jake da se puls i pritisak gotovo nisu ni mogli izmeriti, pa sam jednog popodneva završio na Bežanijskoj kosi kod kardiologa gde su mi jedva spustili pritisak i primili me na bolničko lečenje. Kako je nakon dva sata moje stanje skroz dovedeno u red, doktor je ipak odlučio da me pusti kući, a da u narednim danima uradim sve moguće analize, što sam i uradio i to kod najeminentnijih stručnjaka koji takođe na snimcima nisu mogli naći bilo kakvu manu na srcu, niti je bilo nekih naznaka da se dešava nešto sa srcem, već su samo potvrdili nakom nošenja holtera da postoje aritmije koje traju i po osam sati. Udari su bili najpre jaki, pa bivaju sve slabiji i totalno su mi zamarili telo. Bolovi u mišićima su bili nesnosni – rekao je Milan, pa dodao:

– Kod doktora sam uradio sve pregleda i snimanje i ispostavilo se da mi je želudac toliko podignut da je bukvalno ispod rebra u predelu srca. Ustanovilo se da zapravo želudac pravi probleme i podiže dijafragmu koja stvara aritmije i tahikardije. Odmah sam počeo sa novom terapijom koju dan danas pijem.

Svet za nas