Aktuelna rijaliti učesnica, Milena Kačavenda trenutno se bori za opstanak u “Eliti 9”, a svojevremeno je ispričala kakve neprijatne situacije je imala dok je živela devedesetih godina u Zemunu.

Milena tvrdi da je doživela užasno nasilje, zbog svoje hrabrosti da kaže “ne”, kao i uvredama koje je uputila žestokom momku.

– Vladu Budalu sam jako volela. Žao mi jer ga verovatno više neću videti. Sa braćom Simović sam se zamerila jako jer kada sam upoznala svog dečka sa Voždovca, u Zemunu sam odmah označena kao kontra banda, kao izdajnik. To je bilo kako jedna mlada zgodna Zemunka može da bude sa nekim van granica Zemuna i to je bio ozbiljan problem. Zemun je bio ozbiljan geto, moja deca ni dan nisu provela tamo, išli su na Novi Beograd u škole… Moja deca ne poznaju nikoga iz Zemuna, ne poznaju nikoga iz ulice. Ja sam se nakon razvoda vratila u porodičnu kuću, pa ni ja tu ne provodim mnogo vremena jer je to postalo leglo narkotika, ne postoji dan da interventna ne preseče nekoga – govorila je Milena za Balkan Info.

Kačavenda je otkrila uzrok problema i manjka ljubavi prema naselju u kom je odrasla.

– Razlog što sam otišla iz Zemuna bio je gospodin Cuner koji je ubijen. Kad je on ubijen ja sam pravila žurku najveću u Zemunu. On je razlog zbog kojeg sam omrzla Zemun. Dok sam išla u Pravnu školu, bio je čuveni bilijar tu na stanici gde sam svaki dan čekala autobus… Bila sam atraktivna uvek, ali sportski tip, ništa nešto previše sređena. Nekoliko puta su me presretali, Cuner je bio glavni baja tada. Tada je bio oženjen, ali je oduvek pikirao određene devojke samo za sebe. Pitali su me nekoliko puta da popijemo piće, ali svaki put sam rekla da moram u školu ili na trening. Što sam više odbijala, postajala sam interesantnija. Bila sam odmerena i pristojna, rekla sam “ne”, ali kulturno. Nakon nekog vremena su me zastrašivali, čekali posle škole, znali su u koje vreme prolazim. Kola sporo prolaze pored mene, sve su to bili njegovi potrčci – govorila je Milena i otkrila detalje pretnji:

– Jednog dana njegov potrčko mi je prišao i pitao me: “Da li si svesna da nećeš moći da izbegneš to da popiješ piće sa Cunerom?”, na šta sam ja odgovorila: “Matori dripac može da zaboravi”. Odmah sutradan kad sam se vraćala iz škole, na putu do kuće samo sam u jednom trenutku iza leđa čula: “Milena”. Odmah sam znala da je on, uplašila sam se ali nisam imala gde da bežim, uzdala sam se u to da je dan i da će možda neko na ulici reagovati, ali nije jer su ga se mnogi plašili. On je rekao: “Da li ti k**vetino mala misliš stvarno da možeš da me zoveš matori dripac”. Držao je kalašnjikov, ništa nisam rekla. Nisam bila mnogo ni iznenađena jer sam znala šta se devojkama po Zemunu dešavalo, znala sam da ću biti prebijena ali ne i na koji način.

– Udarena sam nekoliko puta heklerom u glavu, sećam se samo onog prvog direktno u čelo. Neki ljudi su me skupljali tu, otrčala sam kući da se sakrijem da me ne vide roditelji jer sam ja jedinica. Znala sam da ako tata sazna, pobiće ih sve… Od stresa sam nabrzaka pojela samo parče hleba i čašu jogurta, legla da spavam, a mama kasnije nije mogla da me probudi. Sećam se da sam po sebi imala ostatke jogurta, valjda sam povratila, da mi je glava bila u otocima i hematomima. Kasnije sam satima saslušavana u zemunskoj policiji, ali živa nisam htela da kažem ko mi je to uradio, najviše zbog oca. Od tog dana nikada se više nisam kretala po Zemunu… Višestruki potres mozga, hematomi na glavi, svašta sam preživela. Kasnije su me nazivali i prostitutkom, iako sam kao manekenka išla u Grčku… – pričala je za “Balkan Info” Milena Kačavenda.