Pobednik devete sezone rijalitija „Elita“ napustiće Šimanovce bogatiji za neverovatnih 100.000 evra – cifru o kojoj već mesecima bruje kako takmičari na imanju, tako i milionski auditorijum. 

Međutim, u javnosti se odmah pokrenulo ključno pitanje: koliki porez mora da se plati na ovaj iznos i koliko „čistog“ novca na kraju ostaje pobedniku?

Prema Zakonu o porezu na dohodak građana Republike Srbije, novčane nagrade ovog tipa najčešće spadaju u kategoriju ostalih prihoda, na koje se primenjuje zvanična poreska stopa od 20 odsto. Ipak, sudbina cele glavne nagrade krije se u jednoj bitnoj pravnoj nijansi i ugovoru koji učesnici potpisuju pre ulaska u rijaliti.

Scenario 1: Ako je nagrada oglašena u bruto iznosu

Ukoliko organizator takmičenja ugovorom nije preuzeo poresku obavezu na sebe, a iznos od 100.000 evra predstavlja bruto vrednost, računica je jasna:

Bruto nagrada: 100.000 €

Porez državi (20%): 20.000 €

Pobedniku ostaje: 80.000 €

U ovom slučaju, na račun pobednika leže „svega“ 80.000 evra, dok petina nagrade odlazi direktno u državnu kasu na ime poreza.

Scenario 2: Šta ako je nagrada ugovorena kao neto?

Druga opcija, koja je takođe česta u velikim televizijskim projektima, jeste da televizija Pink nagradu od 100.000 evra isplaćuje u neto iznosu. To bi značilo da produkcija u potpunosti preuzima poreski teret na sebe, uplaćuje državi pripadajući procenat, dok pobednik u ruke dobija svih 100.000 evra „čistog“ novca.

Pravna začkoljica: Na domaćim televizijskim takmičenjima javno se uvek saopštava samo mamac za publiku – odnosno konačna i privlačna cifra, dok se tačan poreski tretman reguliše isključivo ugovorom između organizatora i učesnika, koji je strogo čuvana tajna.

Zbog toga, pravno najtačnija formula glasi: Ako bi se na nagradu od 100.000 evra obračunao standardni porez po stopi od 20%, pobedniku bi ostalo oko 80.000 evra. Međutim, konačan iznos koji će novi kralj ili kraljica rijalitija odneti kući zavisi isključivo od toga kako je organizator definisao nagradu u zvaničnom ugovoru.