Iskrena do koske!
Milan Milošević naredno pitanje bilo je za Anitu Stanojlović.
– Dečko ti peva na žurci ljubavnu pesmu, a ti kao kiseli krastavac. Vidi se da nisi srećna sa njim, šta se dešava – glasilo je pitanje.
– Imaju pravo da misle, što bih se ja pravdala, neka im izgledam kao kiseli krastavac – rekla je Anita.
– Ne mislim da je stala strast i ljubav, naravno da ima oscilacije u raspoloženju – rekao je Luka.
Foto: TV Pink Printscreen
Sledeće pitanje bilo je za Asmina Durdžića.
– Zašto stalno potenciraš kako nikada više ne bih bio sa Stanijom, a tebe Stanija štapom ne bi dodirnula, a tako si pričao i za Aneli, pa si hteo da joj praviš Armanda – glasilo je pitanje.
– Nema potrebe da bilo šta dokazujem ni sebi, ni Staniji, ni Aneli, a tada sam imao potrebu da dokažem da mogu da budem sa njom kada god poželim i da demantuje ono što je pričala za mene – rekao je Asmin.
Foto: TV Pink Printscreen
– Naravno da mu je još uvek stalo do mene i najveći problem je to što vidi da nema nazad. Ja nisam neka paćenica da bi opraštala ili se vraćala, kada me neko povredi i izda, to je tačka i nema nazad…On je iz osvete i muke krenuo da je navlači, pa joj se osvetio sa hotelom. On je uhoda koja proganja sve i jednu bivšu devojku. Kod mene nazad nema, a da će doći kad-tad, hoće – rekla je Stanija.
– Ovako je i Aneli pričala kao Stanija sada prošle godine…Što se tiče ove babe Stanije, ona je ovde ušla i moli me za razgovor – rekao je Asmin.
– Naravno, sve si radio sa Majom da izazoveš moju reakciju – rekla je Stanija.
Foto: TV Pink Printscreen
– Rekla je da ima bol kada gleda da se ljubim sa Majom…Stanija meni želi da udari na kompleks da bih ja kao dokazao nešto, moje emocije su kod Maje, da mi uđe 15 bivših devojaka, ne bih dao reakciju – rekao je Asmin.
– Da, pa kada sam ušla si mi rekao da si se ponovo zaljubio i pitao si me za dečka sa Bahama. Ćao, Miško P*ško – rekla je Stanija.
– Pokazao si sujetu, pao si posle tri dana izolacije. Itekako bi se vratio Staniji da ona hoće, nego vidi da neće, nikada više ne bi bila sa njim – rekla je Teodora.
Autor: Nikola Žugić
