Poznato je da je starleta Stanija Dobrojević kao dete ostala bez oca, a njena privrženost majci Slavici i bratu Saniju je evidentna. 

Stanija ne voli previše da priča o ocu Draganu Dobrojeviću koji je poginuo u ratu jer je u pitanju rana koja nikada neće zaceliti, ali je jednom prilikom za domaće medije govorila detaljnije o periodu kada je bila desetogodišnja devojčica kojoj je tata poginuo na bojištu u Hrvatskoj. 

Kako je istakla, ona i njena porodica ni posle toliko godina ne znaju gde je njen otac sahranjen, kao i pod kojim okolnostima je ubijen. 

– Tata Dragan bio je uspešan ekonomista i politički aktivan poslednje četiri godine života. Bio je kućni prijatelj Slobodana Miloševića, poznavao je i Željka Ražnatovića Arkana. Kad je život u Hrvatskoj postao nemoguć, mama, brat i ja smo napustili kuću u Okučanima na koju su kasnije bacili bombe i sravnili je sa zemljom. Tata je ostao tamo… – pričala je Stanija i dodala:

 – Naredne dve godine nismo znali ništa o tati, da li je živ ili mrtav. Kad su nam javili da je ubijen, srušio nam se ceo svet. Mama je imala tek tridesetak godina, brat šest, a ja deset. Rekli su nam da je sahranjen u jednoj masovnoj grobnici u Hrvatskoj… Ni dan-danas ne znamo gde je sahranjen niti detalje njegovog ubistva – izjavila je Stanija za “Alo”.

“Da je živ, ne bih smela provokativno da se slikam”

– Da je on živ, ne bi smelo da mi padne na pamet da se slikam provokativno za društvene mreže, pitanje je da li bih smela da ih imam, a ne da budem starleta. Čak ne bih možda smela ni da idem u Ameriku kao žensko, bez obzira na to da li sam najbolji student. Ne bih smela u rijaliti, da se slikam za CKM, Plejboj, Maksim. Bila bih neka druga Stanija. Mislim da je ovo moja sudbina – rekla je Stanija svojevremeno za “Republiku”, a potom otkrila da se jednu stvar zaklela da će uraditi, što je i ostvarila. 

– Najviše sam razmišljala o ocu da treba da bude ponosan na mene kad sam dobila diplomu Ekonomskog fakulteta (državnog), koju sam odbranila čistom desetkom. Davno, na kraju srednje škole u Sremskoj Mitrovici, na reci Sava, na pomenu oca, u njegovo ime, zaklela sam se da ću završiti Ekonomski fakultet i to je bio moj cilj, od kog nisam odustala. Ljudi treba da znaju da sam, pre nego što sam kročila u javni svet, sve ispite već dala, ostalo mi je možda dva ispita, koja sam odugovlačila zbog dobijanja vize da idem u Ameriku. Posle, kad sam završila ispite, odugovlačila sam s odbranom diplomskog. Menjao se sistem po Bolonji, a ja sam bila po starom sistemu. Pozvali su me: “Dođi da odbraniš ili ćemo ti dodati razliku ispita i biće ti teže.” Dali su mi temu koja nikada ranije nije postojala, baš zbog toga što sam bila u javnom svetu, da ne bi bilo da sam prepisala. To je bila diskriminacija, ali sam se pojavila s porodicom, odbranila s desetkom i to je momenat kada bih volela da je otac bio tu i znam da bi bio ponosan. Znam da je negde ponosan gde god da jeste.

Očinska figura joj je uvek nedostajala

– Mnogo sam bila vezana za oca, on je bio dominantna figura i strog autoritet. Više sam bila vezana za njega, a brat za mamu. Kada sam ga izgubila, u meni se rodio bunt i prema društvu, školi i prema sistemu. Mama nas je vaspitala da nikog ne mrzimo. Nekad ti se javi da bi se svetio, ali ne znaš ni kome. To su normalna osećanja kada se to desi. Mama je ostala sama, sve to je ostavilo traga na nama, otac mi je mnogo falio, pogotovo u pubertetu, i mislim da se to odrazilo na moju ličnost i na to kakvog muškarca tražim. Uvek je falila očinska ljubav, pa tražim zaštitnika. Očeva ljubav je bezuslovna i ceo život to tražim, ali mislim da to jedino možeš dobiti od oca i majke, a ne od muškarca – zaključila je Stanija Dobrojević.