Nakon što su svi prisutni izašli iz crkve, Terza se obratio Milici sa molbom da mu dâ Barbaru. Milica je, bez oklevanja, prihvatila njegov zahtev i predala mu dete, a taj trenutak protekao je mirno i bez ikakvih tenzija, u prisustvu okupljenih koji su svedočili kratkoj, ali znakovitoj razmeni između njih.

– Daj mi malo da je držim – rekao je Terza, nakon čega je po svemu sudeći Milica dala ćerku da drži.

Kada su se vrata crkve zatvorila za poslednjim gostima, Terza je prišao Milici i zamolio je da mu uzme Barbaru. Milica je pristala, uzela dete u naručje i potom mu ga predala, pa je čitava situacija prošla tiho i bez zadrške, dok su prisutni sa strane posmatrali taj kratak, ali upečatljiv trenutak koji je privukao pažnju okupljenih.

– Ne želim da se išta čuje, niti snima, ako ćeš tako izađi napolje. Ovo je krštenje moje ćerke – rekla je Milica.

– Ne možeš da me izbaciš iz crkve – dodao je Terza.

– Izađi, da ne otkažem krštenje – rekla je Milica, nakon čega je Terza napustio crkvu.