Tokom odmora u Beloj kući situacija između Milene Kačavende i Marka Janjuševića Janjuša iznenadila je mnoge. 

Sedeli su zajedno, tiho, bez pompe, ali pažnju je odmah privukla Janjuševa ruka, koja je, sasvim nenametljivo, ali i jasnim signalom, klizila niz Mileninu nogu. Taj gest i tišina u kojoj se sve odvijalo delovali su intrigantno i intimno.

U jednom trenutku Janjuš je upitao:

– Boli li te ovaj mišić?

Milena je odgovorila kratko, ali dovoljno jasno:

– Da.

On je zatim, u pokušaju da odvrati pažnju i pokrene razgovor u manje intimnom tonu, ponudio:

– Hoćeš jedno parče pite?

Ovaj promenjeni tok konverzacije – od nežnog dodira preko brige i stavljanja u ulogu zaštitnika pokazuje kako se ti momenti dramatičnih emocija ponekad prenesu u nešto sasvim neočekivano.

To što je Janjuš držao nogu Mileni pokazuje koliko su granice među prijateljskim, emotivnim i romantičnim postupcima u ovakvim formatima na tankoj granici: jedna ruka, jedno nežno pomeranje može biti signal mnogo dubljih osećanja. I činjenica da su to radili u javnom prostoru, pred kamerama, dodatno povećava pritisak tumačenja.

Scena je ostavila utisak da između njih postoji neka osećajna veza koja nije eksplicitno potvrđena rečima, ali govori sama za sebe kroz gestove. To je trenutak koji publika retko dobije priliku da vidi moment tišine, nejasne podudarnosti pokreta i dodira. U okvirima rijalitija, takvi trenuci često služe da publika sama stvori narativ: šta je prijateljstvo, šta je nešto više, gde je granica između podrške i privlačnosti.

BONUS VIDEO