Nekadašnja učesnica popularnog rijalitija i pevačica Nadežda Biljić podelila je sa svojim pratiocima na društvenim mrežama radosne vesti da je uspela da pobedi opaku bolest. Ona se, naime, suočila sa dijagnozom kancera, i to ubrzo nakon solističkog koncerta koji je 5. februara održala u rodnom Valjevu. 

Inače, umetnica već duže vreme vodi mirnu porodičnu idilu u Svilajincu zajedno sa svojim emotivnim partnerom Tomom Panićem i njihovim naslednikom Longom, a par je svojevremeno otvorio vrata svog doma i pokazao prostranu dnevnu sobu, zasebnu kuhinju, odaje za odmor i dekorativne detalje poput jastuka u bojama nacionalne zastave.

Tokom ispovesti za medije, pevačica se dotakla i izuzetno dramatičnih momenata iz prošlosti, naročito perioda preuranjenog i rizičnog porođaja.

“Frižider nam je bio prazan kad sam bila trudna. Sva su nam vrata zatvorili, jako nam je bilo teško. Bili smo u Beogradu, ali su pomagali naši roditelji. Porodila sam se hitnim carkim rezom u 28. nedelji trudnoće. Dobila sam šećer u trudnoći, a imala sam i fizički deformitet materice, ali ja to do tada nisam znala. To sam saznala na prvoj kontroli nakon porođaja. Genetski sam nisko nosila bebu, imale smo potpuno isti porođaj mama i ja. Ona sa mnom, a ja sa svojim detetom”, ispričala je Nadežda Biljić za Fullscreen media, pa detaljnije opisala teške trenutke:  

“Dogodilo se to da se mamin porođaj kao preslikao na mene. Identična stvar mi se dogodila. Otišla sam na ultrazvuk, a završila na porođaju. Pregledala me je doktorka, pa još jedan doktor, pa još jedan i na kraju su mi rekli da moram odmah na carski rez. U tom trenutku smo oboje bili životno ugroženi, ali meni je samo dete bilo važno. Za njega je moj stomak bio ubistvo. Samo sam želela da spasim. Porodila sam se, on je imao kilogram i trideset i bio je u inkubatoru.”

Govoreći o današnjem odrastanju i napretku njihovog sina, umetnica je naglasila da uz stručnu pomoć sve ide nabolje:

“Moje dete je danas sasvim normalno. Kaska u motorici, sklapanju rečenica. Zna ko je mama, tata, peva pesmice, ima komunikaciju, prepoznavanja… Biće to sve okej. Kada je počeo da priča bili smo nikad srećniji. Ide kod defektologa, kad ne možeš sam, postoje ljudi koji mogu da ti pomognu, koji su stručni za to. Nisu sva deca ista i svako poređenje je sasvim besmisleno. Ne treba siliti decu, polako. Naučićemo. Svaki dan je sve bolje, meni je u cilju da jednog dana bude dobar i samostalan čovek.”